Први музеј у Ћуприји основан је 1954. године на иницијативу професора историје и руског језика у ћупријској Гимназији, руског емигранта, Игора Парфионова. Овој иницијативи предходила је дугогодишња активност ученика Гимназије и професора Игора Парфијонова на сакупљању археолошког и историјског материјала који је у једном тренутку превазишао опсеге кабинета историје. Општина је саградила зграду за потребе Музеја у косовско-моравском стилу архитектуре и 1955. године у њу уселила „Завичајни музеј Ћуприје“, један од првих у овом делу Србије, чији је Управник био управо и оснивач Игор Парфионов.
Чика Игор, како су Ћупричани звали Игора Парфјонова, рођен је у руском граду Владикавказу 04.06.1905. године. Након смрти оца Федора, адвоката, Игор се са мајком Клаудијом досељава у Београд где завршава Филозофски факултет 1930. године a професорски испит полаже 1936. године. Одлуком Министарстав просвете од 27.10.1939. године премештен је из мушке реалне гимназије у Осјеку у ћупријску гимназију, где је ступио на дужност професора историје, хигијене и земљописа 15.11. исте године. У браку са супругом Ружицом имао је ћерку Татјану, која је рођена 1936. године. Иницијатор је оснивања првог музеја у Ћуприји 1955. године, чији је био и први управник. Од 1983. године, две године након смрти супруге, смештен је у Дом за стара лица у Алексинцу, где је и преминуо 23.децембра 1986. године. Сахрањен је на ћупријском гробљу.
Његова љубав према старинама била је опште позната, с обзиром да је често обилазио старе ћупријске породице како би од најстаријих мештана слушао о некадашњој Ћуприји. Ове разговоре је записивао, као и описе старих предмета до којих је долазио. Његова бележница није сачувана али постоје фрагменти његових рукописа и сећања на различите догађаје. Страст према старинама, историји и археологији, Чика Игор, преносио је и на ученике, који су видевши да њиховог професора занимају старе ствари, доносили различите старе предмете које су налазили у кући, а чија је намена одавно већ заборављена, као и све оне „црепчиће“ , камење и кости које су излазиле на површину приликом радова на пољу. Неретко је Игор одводио своје ученике на археолошке експедиције у Стублину код Супске, Сење, Краљево поље, и др., на археолошке локалитете који ће званично бити откривени и истраживани много година касније.
Поред археолошког рада и прикупљања историјског и археолошког материјала, Игор Парфијонов се бавио и проблемом заштите различитих локалитеата на територији Ћуприје. Први је покренуо и питање заштите локалитета Карађорђевих шанчева код Иванковца, које је данас „Знаменито место шанчеви Иванковац“ , место на коме се обележава прва победа српских устаника у првом српском устанку 1805. године. Данас се на том месту одржава државна церемонија којом се одају државне и војне почасти палим борцима 18.августа.
Игор Парфијонов је 1955. године постављен за руководиоца музеја а изабрана је и управа од десет чланова која је требало да му помаже у раду. После десет година рада, одлучено је да се музеј припоји градској библиотеци а Игор Парфјонов је морао да напусти место руководиоца музеја уз примедбу да музејски посао не ради довољно стручно. Непосредно после тога је пензионисан.
Након одласка Игора Парфјонова са места руководиоца мујеја, на то место је постављен, тада млади, археолог Предраг Вучковић. 1968. године Ћуприју је задесила велика поплава када је зграда музеја претрпела оштећења. Део збирке је тада пресељен на сигурну локацију док се не стекну адекватни услови за чување експоната (Завичајни музеј Јагодина и Народни музеј у Београду), а касније, након рушења зграде музеја 1970. године, 1972 године Завичајном музеју у Јагодини предато је 39 а 1978. године још 29 експоната из некадашњег ћупријског музеја. Остатак експоната је био смештен у подруму куће нарогног хероја Миодрага Новаковића Џуџе.
Преостали експонати су се повлачили по разноразним алтернативним депоима све док 1989. године приликом радова на проширењу капацитета Поште радници нису наишли на остатке североисточне куле града Horreum Margi што је условило престанак радова на изградњи.
1993. године основан је Музеј „Хореум Марги-Равно“, који је смештен у зграду Поште а у коју су пренешени преостали експонати старог, „Завичајног музеја Ћуприје“ као и камена пластика римског града прикупљена приликом истраживања у Касарни „Народни херој Миодраг Новаковић –Џуџа“ у Ћуприји 60-тих и 70-тих година 20. века.
Музеј „Хореум Марги –Равно“ данас има сталну археолошку поставку коју чине археолошки предмети из доба неолита са локалитета Стублине у супској 3500-5000 г.п.н.е, из античког периода 1-4 в. н.е. локалитети Horreum Margi и Кафилерија , Средњи век, манастир Раваница као и предмети историјске збирке оружија из 20. века.
